Bele poklade Prigrevica

 

 

Poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči uskrsa.
Poklade se obično smatraju za vreme neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.
Poslednja nedelja pred veliki post se zove „bela nedelja“, a poslednji dan ove nedelje „bele“ ili „sirene“ poklade.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.

Prigrevica je jedno od retkih sela u kojem još uvek živi ovaj običaj, u kome se Zavičajno udruženje Banijaca prihvatilo zahvalnog zadatka da jedan lep običaj sačuva od zaborava.
Obredna povorka maskiranih seljana uz pesmu, igru i veliku buku od ranog jutra obilazi domaćinstva, jer gde uđu "mačkare" tu ulazi radost i blagostanje.Svi pevaju i igraju, a domaćin ih daruje slaninom, kolačima, a najčešće jajima. Posebna počast je kad "mačkare" uđu u domaćinovu kuću.

 

 

A da su mladi prihvatili "mačkare", jesu. Iz godine u godinu sve je više nasmejanih lica pred kućama domaćina, i sve je više "mačkara".